Ispovijesti narkomana

osjetila sam potrebu da ispričam svoju priču.i da potražim pomoć,da razgovaram s nekim o svojim problemima.. imam 17 god.možda je i zato toliko teško.. već sam toliko toga prošla da neznam kako da se izrazim.uvjek sam bila vesela,društvena i spremna na nešto novo. sve je počelo,naravno s dimom..moj prvi joint,imala sam samo 12 god,ali eto.do moje 15-e godine sve je bilo bezazleno.malo opijanja,dima i to bi bilo to. za 15 rođendan prvi put sam probala bombon.prakticirala sam to skoro svaki vikend,pa speed,tripovi. godinu dana san furala to.znam,premlada sam. neznam ni sama kako je sve tako daleko otišlo.još se nisam ni izgradila kao osoba. a već sam u takvom krugu.već par godina družim se s dečkima od 25-30 god,koji su već robijali,svi su narkomani, divni ljudi inače.veoma inteligentni,ali upropašteni.stvarno san već dugo u tom điru da sam i sama na neki način preskočila mladost.dečko mi je isto narkoman,12 god stariji od mene,stvarno ga volim..nije to neka glupost.ozbiljno je.uvjek je uz mene.i ja uz njeg naravno.nezna se nosit s tim,isto kao ni ja. znači,sve mi je bilo većinom besplatno.i jako dostupno.počela san se rokat zaldiarima,tramalima,normabelima itako .muljanja kod doktorice opće prakse.o tom sam bila ovisna,prale su me i prve krize.gadno.fizičke,ali još gore su psihičke.znači 5 dana tjedno sam bila na tabletama.pomagale su mi u školi,bila san opuštenija,pričljivija i lakše bi izdržavala sjedit tamo te sate.a vikendom ugl na bombonima i tripovima.itako,jednu sam ovisnost zaminila drugom. malo prije 16-e prvi put sam šmrkala dop. znate svi kakav je filing.umjesto svega,počela sam piti hepove.tu i tamo sam šmrkala dop. malo prije 16-e prvi put sam se ufurala s dopom. nekih 3 mjeseca sam se furala svaka dva tri dana..i kad je nestalo,svi su prešli na terapije.i tu je moja najveća greška. metadon. već godinu ipol dana sam redovito na metadonu.iskreno,imam želju da se skinem. ali kao da to nisam ja bez toga. neznam kako ću dalje, sve se ruši. jednostavno više ne ide ovako. moram nešto poduzet.pokušavala sam,iskriziram.onda me opizde depre.nemogu razgovarat s liječnicom. živim u malom gradu gdje svak zna svakog.roditelji bi mi doznali. sumnjaju,nalazili su mi neke stvari.ali eto,neznaju da je ovako ozbiljno.maloljetna sam,nemam se s kim posavjetovat.emocije su mi toliko u kurcu,toliko sam psihički nestabilna od svega toga da sam se jednostavno izgubila. neželim dalje pisat. htjela sam ispričat svoju priču. da se olakšam na neki način.

Pejotl

Pejot (poznat i kao nahuatl ili pejotl) je kaktus koji sadrži halucinogene supstance, raste samo na teritoriji Meksika i juga SAD.

Izgled

Peyote ili pejotl, okrugli je kaktus bez bodlji, takođe indijanska ritualna droga s botaničkim imenom, Lophophora williamsii. Tamno je smeđe boje visine do 20 centimetara. Uzgaja se na području reke Rio Grande u Meksiku i Teksasu.

Hemijski sastav

Pored halucinogenih alkaloida meskalina, hordenina i tiramina, ovaj kaktus poseduje antibakterijska svojstva, pa su srednjeamerička plemena cedila sokove pejotla u svoje rane kako bi smanjili bol i zacelili ranu.

Način upotrebe

Pejot se koristio pomešan sa nekim tečnostima, ili putem žvakanja osušenih delova, u kojima je sadržaj psihoaktivnih supstanci znatno manji. Sušene kriške pejotla žvaću se i gutaju. Ukus je izvanredno gorak.

Efekat

Fiziološko delovanje pejotla identično je dejstvu njegovog glavnog alkaloida meskalina, koga u osušenom kaktusu ima 4-7%. Upotreba izaziva vrlo izražene slušne halucinacije, jače od drugih halucinogenih droga. Dominiraju izvanredno blještave i sjajne, obojene vizije, halucinacije, koje se pokreću poput kaleidoskopa. Uz njih se u manjoj meri javljaju slušne, mirisne, ukusne i dodirne halucinacije. Postoji i osećaj lebdenja i bestežinskog stanja.

Hašiš

Hašiš  uglavnom je samo mehanički izdvojena smola konoplje i oko deset puta je jači od marihuane.

Izgled

Na tržište hašiš dolazi u takozvanim pogačama ili u tablama koje podsećaju na smeđi hleb ili na table čokolade. Pločice i ponekad kuglice su različitih boja i veličina. Boja mu zavisi od zemlje porekla: zelena-turski, tamnosmeđa-pakistanski, crna-avganistanski, crvena-libanski. Hašiš je u čvrstom stanju, ali pri zagrevanju omekšava, postaje nalik na plastelin. Ulični nazivi su haš, šit.

Hemijski sastav

Dobija se preradom smole (skupljanje, sušenje, oblikovanje) biljaka konoplje. Smola biljke pripremljena za upotrebu sadrži 40-45% aktivnog sastojka. Sadržaj njegove aktivne supstance je čak deset i više puta jači nego kod marihuane. Glavni sastojak u kanabisu (pored još 400 drugih sastojaka) je jedinjenje THC (delta-9-tetrahydrocannabinol). Membrane određenih nervnih ćelija sadrže proteinske receptore koji vezuju THC koji se apsorbuje u masnom tkivu u različitim organima. Kad se smesti, THC otpušta seriju ćelijskih reakcija koje menjaju stanje svesti. Za proizvodnju jednog kilograma hašiša potrebno je preko 280 kilograma marihuane.

Način upotrebe

Hašiš se, kao i marihuana, puši, a za pušenje hašiša narkomani koriste posebno izrađene lulice, koje ili sami izrađuju od različitih materijala ili koriste obične lule produženog kamiša. Upotrebljava se pušenjem, ali može da se unosi i oralno (kao hrana).

Efekat

Hašiš je jača i skuplja droga od marihuane, a delovanje im je slično. Kad je delovanje u pitanju, hašiš, kao i druge takozvane lakše droge, deluje zavisno od strukture ličnosti, ambijenta, očekivanja i sl.

Efekti kanabisa (marihuane, hašiša)

Marihuana je najblaže i najslabije halucinogeno sredstvo. Efekat se primećuje nakon nekoliko udahnutih dimova, dostižući maksimum nakon 15-30 minuta. Delovanje jedne ispušene cigarete traje dva do tri sata. Popijena ili pojedena, marihuana ispoljava efekat nakon pola sata sa dužinom trajanja tri do šest sati.

Nekada delovanje liči na početne efekte alkoholnog pijanstva. Aktivni sastojak droga, THC, koji se nakon ulaska u telo, nošen krvotokom, veže za kanabinoidne receptore u mozgu. Najviše ovih receptora se nalazi u delovima mozga zaduženih za pamćenje, razmišljanje, koncentraciju, percepciju, osećaj zadovoljstva, koordinaciju pokreta. Zato se javljaju problemi u kratkotrajnom pamćenju, smanjena sposobnost koncentracije i učenja, promenjena percepcija stvarnosti i to naročito vremena (osoba ima utisak da vreme protiče sporije), povišenje senzibiliteta – naročito kada se radi o bojama, ukusu i muzici, zatim poremećaji ravnoteže i koordinacije pokreta, a pri uzimanju većih količina kanabisa može doći i do snažnih halucinacija. Rad srca je ubrzan, krvni pritisak povišen. Javlja se sušenje usta, oči su crvene sa proširenim zenicama.

Što se tiče uticaja na raspoloženje i ponašanje, konzumiranje marihuane izaziva euforiju sa hiperaktivnošću, pojačanom govorljivošću, osećajem bezbrižnosti uz bezrazložno smejanje, ali isto tako može izazvati anksioznost i napade panike, a halucinacije mogu biti izrazito neugodne i zastrašujuće.

Nakon završetka delovanja korisnik pada u stanje pospanosti. Nakon prestanka efekata može se javiti amotivacijski sindrom – nedostatak bilo kakvog interesa i motivacije. Tolerancija na ove droge se ne razvija. Pri dužem uzimanju javlja se umerena psihička zavisnost, a kod korisnika dolazi do gubitka inicijative, neaktivnosti, nesanice ili redukovane dužine spavanja. Prisutna je nebriga za spoljni izgled, ličnu higijenu i odevanje, a rasuđivanje i pamćenje je delimično oštećeno.

Onaj ko redovno puši ima respiratorne probleme slične onima koje imaju pušači duvana: svakodnevno kašljanje i iskašljavnje šlajma, simptome hroničnog bronhitisa i česte prehlade. Osim prisustva THC-a, količina katrana koji udahnu pušači marihuane i nivo karbon monoksida koji se apsorbuje su tri do pet puta veći nego kod pušača duvana. Dugotrajno pušenje hašiša izaziva oštećenje ili uništenje plućnog tkiva što dovodi do abnormalne funkcije pluća kao i do emfizema i raka pluća i disajnih puteva.

Upotreba marihuane izaziva ubrzani rad srca i povišen krvni pritisak. Najnovija otkrića ukazuju da pušenje hašiša ili marihuane i istovremeno intravenozno uzimanje kokaina prouzrokuju preopterećenje kardiovaskularnog sistema. Dugotrajna upotreba hašiša stvara promene u mozgu slične onima koje stvara dugotrajno konzumiranje većine drugih droga.
Neki pušači hašiša tvrde da hašiš za razliku od marihuane proizvodi laganu letargiju, opuštenost i želju za mirovanjem. Neki konzumenti tvrde da ih hašiš navodi na „filozofiranje“. S druge strane postoji teorija koja glasi da pod delovanjem hašiša na površinu izbijaju prave osobine čoveka. Odnosno, „ako si prirodno veseo čovek, droga te razveseljava, a ako si prirodno tužan, onda te baca u melanholiju“.

Leteći ćilim

Ova čuvena biljka je iz familije Zigophyllacae, izraste do jednog metra visine i ima bele cvetove. Raste u pustinjskim predelima centralne Azije, a može da se nađe i u južnoj Evropi, Africi, Bliskom Istoku i Severnoj Americi.

Izgled

Seme ove biljke ima crveno-smeđu boju.

Hemijski sastav

Peganum sadrži visoku količinu koncetrisanih harmala alkaloida, od 2 do 7 %. Alkaloidi sa halucinogenim dejstvom su: harmine, harmaline i tetrahydroharmine.

Način upotrebe

Harmala se obično jede sa pečurkama, za pušenje se kombinuje sa marihuanom ili hašišom, a može i da se pije čaj od peganuma, ali su tada potrebne veće količine.

Efekat

Uzrokuje optičke halucinacije i stanje slično psihozi. Kada halucinogeno dejstvo počne da reaguje na organizam, osobi  koja je konzumira se čini da leti. Kada se unosi pušenjem u maloj lulici ili sa duvanom, efekat je sličan marihuani.

Naziv leteći ćilim nosi jer se ova biljka koristila u Turskoj i Iranu za farbanje ćilima. Prilikom prepariranja semena od Harmale ili farbanja ćilima, dešava se da osoba koja farba ćilime, često dotakne, sa rukama punim farbe od Harmale, usta, ili ako su ruke nedovoljno neoprane i uzima se hrana, i tako nehotično unose Harmalu u organizam. Kada halucinogeno dejstvo počne da reaguje na organizam, dotičnoj osobi se čini da stvarno leti na ćilimu kroz oblake.

O Drogama

O Drogama.

O Drogama

Droge obuhvataju sva sredstva koja mogu izazvati zavisnost, a čija je proizvodnja, stvaranje u promet i upotreba u većini zemalja zakonom zabranjena. Tu se ubrajaju: kanabis, heroin, LSD (dietilamin lizergične kiseline), ecstasy (MDMA – metilen-diamino-metamfetamin), kokain i dr.

Drogama se smatraju i sredstva koja se legalno proizvode i upotrebljavaju u medicini ako se nabavljaju na nelegalan način radi nemedicinske upotrebe, npr. morfin, kodein, amfetamin, kokain i neki lekovi iz grupe sredstava za smirenje.

Proizvodi široke potrošnje kao benzin, aceton i sl. takođe mogu postati droge ako se upotrebe kao sredstva za drogiranje.

Zavisnost podrazumeva nesavladivu želju za drogom, jaku želju za nabavljanjem i uzimanjem droge po svaku cenu, sklonost povećavanju doze droge kako zavisnost duže traje. Zavisnost osim opasnosti za zavisnika nosi opasnost i za porodicu i celu društvenu zajednicu.

Zavisnost može biti psihička, fizička ili kombinovana

Fizička zavisnost podrazumeva promene u funkcionisanju organizma koje nastaju usled dugotrajnog konzumiranja droga. Te se promene nakon prestanka uzimanja droge karakterišu raznolikim simptomima, zavisno od sredstva koje je izazvalo zavisnost. Organizam fizički zavisnog čoveka održava tu novu ravnotežu jedino ako je droga stalno prisutna.
Psihička zavisnost je izmenjeno stanje organizma u kome osoba oseća jaku potrebu za stalnim uzimanjem droge kako bi se zadržao osećaj dobrog psihičkog stanja i zadovoljstva. Pretežno psihičku zavisnost uzrokuju kokain, kanabis i neki halucinogeni. Ostali (opijati, amfetamini, neka sredstva za smirenje itd.) uzrokuju i psihičku i fizičku zavisnost, a samostalna fizička zavisnost je jako retka.

Tolerancija na droge je stanje u kome organizam dolazi nakon dugotrajnog uzimanja tog sredstva pri čemu je za održanje dobrog funkcionisanja potrebno povećavati dozu.

Apstinencijalni sindrom je skup simptoma koji se javljaju nakon prestanka uzimanja droge

Širenje zloupotrebe droge može se protumačiti na nekoliko načina. Posledica je širenja i jačanja međunarodnog kriminala i povećanjem proizvodnje i ponude; promene kvalitete života i povećanim zahtevima koje moderno društvo stavlja pred čoveka.

Pojava zloupotrebe droga je usko vezana za adolescenciju od 13. do 21.godine života. Adolescencija je burno razdoblje odrastanja i sazrevanja mlade osobe koja je još uvek u potrazi za svojim identitetom, sklona dokazivanju i sa jasnom potrebom odmicanja od uticaja roditelja i drugih osoba koje učestvuju u njenom vaspitanju. Mladi su u razdoblju adolescencije često nesigurni, skloni popuštanju pritiscima svojih vršnjaka, i kao takvi su najzanimljiviji onima koji dobro zarađuju od prodaje droge.

Podela na lake i teške droge predstavlja podelu psihoaktivnih droga

Ova razlika se pravi kako u nezvaničnom govoru, tako i u zakonodavstvu određenih država. Pojam teške droge se koristi za droge koje stvaraju fizičku zavisnost, dok se pojam lake droge koristi za one droge koje izazivaju blagu psihološku zavisnost ili je ne izazivaju uopšte.
Ova kategorizacija je često subjektivna, društveno i kulturno uslovljena za svaku drogu. Zavisno od konteksta, određena droga se može kategorizovati na više različitih načina.
Primeri teških droga su heroin, morfijum, kokain i metamfetamin. Alkohol i nikotin se takođe svrstavaju u teške droge zbog toga što izazivaju zavisnost i opasne su po zdravlje. Droge u ovoj grupi se najčešće opisuju time što izazivaju fizičku zavisnost, postoji veća mogućnost predoziranja, i nose brojne zdravstvene rizike, uključujući smrt.

Primeri lakih droga su kanabis, meskalin, psilocibin i LSD. Pojam lakih droga se najčešće upotrebljava i za indijsku konoplju (marihuanu ili hašiš) jer nije povezana sa smrtnim slučajevima, niti kriminalom i nasiljem među korisnicima, niti postoje dokazi da izaziva fizičku zavisnost.

Prvi korak u lečenju je detoksikacija uz pomoć lekova ili bez njih ako nije reč o zavisniku
Samo je za mali broj slučajeva moguće osigurati poseban bolnički tretman, pa većina zavisnika prolazi kroz ambulantno lečenje. Ali, lečenje ne prestaje odvikavanjem, već proces traje najmanje dve godine. Ipak, postoji mogućnost da se zavisnik nakon nekog vremena ponovo vrati drogi. Najveći problem je u nedostatku bolničkih i vanbolničkih sredstava.

U cilju prevencije nastanka zavisnosti od konzumacije narkotika treba uložiti mnogo truda i rada, a posebno kroz preventivne programe u školama (pravovremena informisanost i edukacija učenika i roditelja putem informativnih programa), razne kampanje putem medija i drugih institucija.

Kokain i Krek

Kokain je stimulant koji izaziva tešku zavisnost i direktno pogađa mozak. U Sjedinjenim Američkim Državama, Kancelarija za Nacionalnu Politiku za Kontrolu Droge procenjuje da 3.6 miliona ljudi pati od hronične zavisnosti od ove opasne droge.

Kokain se uglavnom prodaje na ulicama u obliku finog, belog, kristalastog praha koji se dobija od osušenih listova biljke koka. Kokain je poznat i kao „ koka“, „ sneg“, „ belo“, „crta“.

Ulični dileri ga obično mešaju sa kukuruznim štirkom, talk puderom, šećerom, kao i sa aktivnim drogama poput prokaina (hemijski vezani lokalni anestetik) ili sa amfetaminima. Praškasta forma kokaina se rastvara u vodi, te se može uzimati ili ušmrkavanjem ili ubrizgavanjem u venu.

„Krek“ je ulični naziv koji se odnosi na kokain u bazičnom obliku koji je tako obrađen  da može da se puši. Krek kokain podseća na beli ili mrko žuti pelet. Termin „krek“ se odnosi na  pucketajući zvuk (engleski crack) koji se čuje prilikom pušenja. S obzirom da se krek unosi inhalacijom, korisnik se „uradi“ za manje od 10 sekundi. Trenutno delovanje i niska cena su ono što je učinilo krek popularnim.

Uticaj kokaina

Upotreba kokaina se kreće od povremene do kompulsivne. Ne postoji bezbedan način za korišćenje – na koji god način da se konzumira može dovesti do srčanog udara ili šloga koji mogu biti fatalni.
Kokain je stimulant. Njegovo delovanje počinje odmah nakon unošenja jedne doze u organizam i traje od nekoliko minuta do nekoliko sati. Korisnik se pod uticajem ove droge oseća euforično, energično, pričljivo i mentalno napregnuto. Kokain takođe privremeno smanjuje potrebu za hranom i snom. Kratkotrajni efekti takođe uključuju ubrzan rad srca, suženje krvnih sudova, povećanu temperature i proširene zenice.

Kokain može da izazove i bizarno, nepredvidivo i nasilno ponašanje.

Posledice po zdravlje koje dugoročna zloupotreba kokaina prouzrokuje su: aritmija, srčani napad, respiratorna insufijencija, slog, iznenadni napadi, konvulzije i koma. Zavisnici od kokaina, posebno oni koji ga ubrizgavaju u venu, su u povećanom riziku od oboljevanja od HIVAa/SIDE.

Lečenje zavisnika

Ukoliko ste zavisni od kokaina, obratite se lekaru za pomoć pri oslobađanju od zavisnosti. Zavisnost od kokaina je kompleksan problem koji uključuje promene u mozgu, kao i socijalne, porodične i faktore iz okruženja.

Metadon-Droga ili terapija?

Metadon je sintetička droga koja se koristi za smanjenje bolova, pre svega u supstitucionalnoj terapiji heroinskih zavisnika.
Ulični nazivi su M, met, metaksa, heptos

Hemijski sastav

Metadon je sintetski narkotički analgetik iz grupe difenilpropilamina. Po svom sastavu je hidrohlorid i deluje na morfinske receptore u mozgu gde 1 mg metadona zamenjuje i postiže efekat 4 mg morfina.

Proizvodi se u obliku tableta ili kao tečnost zelene ili bledo žute boje.

Metadonska terapija

Metadonom se ne leči narkomanija, već se putem tzv. supstitucione metadonske terapije otklanjaju znaci apstinencijalne krize. Metadonska supstituciona terapija je ustvari institucionalno drogiranje narkomana kako bi se društvo zaštitilo od kriminalnog ponašanja. Narkoman, pod nadzorom medicinskog osoblja, svakodnevno dobija dozu heptanona (metadona) koja održava normalno stanje i metabolički balans. Metadon „skida“ sa heroina zbog toga što je apstinencijalni sindrom kod prestanka uzimanja metadona daleko manje izražen i daleko manjeg intenziteta nego kod heroina. Kako je dejstvo metadona duže nego dejstvo heroina, metadon omogućava osobi koja je donedavno koristila ilegalne opijate da sve vreme koje joj je prolazilo u nabavci, upotrebi i oporavljanju od dejstva opijata, sada provodi kvalitetnije. U tom smislu, metadon pomaže u procesu resocijalizacije.

Klinike mogu koristiti metadon u tretmanu samo uz stalnu superviziju upotrebe, a takav tretman može biti uspešan samo ako je kombinovan sa psihosocijalnom terapijom.
Kritika koja se često javlja na račun metadonske terapije je da se samo jedna droga zamenjuje drugom.

Rizici

Sam metadon izaziva zavisnost, ali su simptomi prestanka dejstva znatno blaži od heroina. Dugotrajno lečenje metadonom može izazvati zavisnost morfinskog tipa. Da bi se nakon dugotrajnog lečenja izbegli apstinencijski simptomi, doze treba smanjivati postupno.

Rizik od predoziranja je veliki ako se ne koristi pod strogom kontrolom lekara, posebno ako se meša sa drugim drogama ili alkoholom. Znakovi predoziranja su hladna i vlažna koža, konfuzija, konvulzije, jaka vrtoglavica, izrazita pospanost, hipotenzija, nemir, izrazita mioza (sužene zenice), usporena srčana frekvencija, usporeno ili otežano disanje, nesvesno stanje i jaka slabost. Predoziranje metadonom može završiti prestankom srčanog rada, prestankom disanja, komom i smrću.
Često se koristi zajedno sa heroinom, što može da dovede do predoziranja i smrtnog ishoda.

Opijumski Mak

Opijumski mak latinskog imena, Papaver somniferum, jednogodišnja je biljka s lomljivim stablom i granama, visine do 160 cm, ali izuzetno i do 2 m. Cvetovi su veliki, na vrhu stabljike, ima četiri latice crvene ili bele, zavisno od podvrste. Čaura je okrugla ili konusna, plavozelenkaste, svetlozelene do tamnozelene boje. Postoji nekoliko podvrsta Papaver somniferuma: album, glabrum, depressum, setigerum, i dr…Strani nazivi za mak: Garden Poppy , Opium Poppy, Withe Poppy, Shhlaf-Mohn, Gartenmohn, Papavero domestico.

Izgled

Zasecanjem čaura izlučuje se mlečno beli lateks, koji poprima smeđu boju. Tada se s čaure skida tupim noževima i to je sirovi opijum. Nakon sušenja na suncu mesi se u oblike kocke ili štapića. Stajanjem, sirovi opijum otvrdne i poprima gotovo crnu boju. Može se čuvati više od 15 godina, a da pri tome ne izgubi kvalitet.

Način upotrebe

Konzumiranje opijuma moguće je na sve uobičajene načine drogiranja; intravenozno i potkožno injektiranje, oralno, respiratorno, nazalno, pa čak i rektalno.

Upotreba opijuma pušenjem je kod nas izumrla. Ostala je jedino navika pijenja opijumskog čaja u retkim narkofilskim redovima, ali to je u širem smislu zanemarivo. Osušene glavice maka i gornjeg dela stabljike prokuvavaju se i pravi se čaj izrazito neprijatnog ukusa. Zbog toga se mora jako šećeriti i naglo popiti.

Efekat

Posle prodora heroina na naše prostore, opijuma u praktičnom smislu više nema na tržištu. Današnji, moderni zavisnici više ne znaju postupak pripreme za ubrizgavanje opijuma koji je znatno komplikovaniji nego za heroin.

Delovanje je sporo, ali daje efekte slične heroinu. Odlikuje se početnom snažnom euforijom, osećajem topline i blagostanja uz ubrzane otkucaje srca. Osećaj euforije može biti praćen crvenilom kože, suvim ustima i otežalim ekstremitetima, kao i mučninom, povraćanjem i svrabom.

Nakon početnih efekata, korisnici ulaze u drugu fazu i narednih su nekoliko sati pospani, uz prijatan umor sa meditacijama. Mentalne funkcije su zamagljene. Srce sporije kuca.

Treću fazu karakteriše ulazak u san, a posle buđenja nastupa umor, odsustvo motivacije, depresivnost.

Droga u obliku žvake

 

 

 

 

Školama širom Srbije počela je da se širi nova sintetička droga, poznata kao “kids drug”, upakovana u omote poznatih svetskih proizvođača žvaka i gumenih bombona. Policija upozorava kako ta droga ima efekat koji je višestruko jači od tableta ekstazija.

Najčešći oblik rasturanja, obavlja se u neposrednoj blizini škola, gde se najčešće nudi deci, tako što dileri priđu detetu i pitaju ga da li hoće žvaku. Dileri uvjeravaju decu da se pomoću njih lakše pamti, da izazivaju “dobar osećaj” i da otklanjaju umor i pospanost.

Proizvodnja na Kosovu

Prema pisanju nekih medija, vest o prisutnosti i izvoru te droge došla je od američke agencije za narkotike DEA, koja tvrdi kako ima pouzdane informacije kako se ta droga u ovoj regiji proizvodi na Kosovu, odakle se distribuira u zemlje zapadne Evrope. Navodno postoje dva kanala, od kojih jedan ide preko Sandžaka, BiH i Hrvatske prema kontinentalnoj Evropi, dok drugi vodi preko albanskih luka Drač i Valona u Italiju.

“Kids drug” se prvi put pojavila na Bliskom istoku, a poreklo joj je iz Kine, gde je napravljena pre dve godine na bazi kanabisa ili opijuma. Posljednjih meseci beogradska policija uspela je da zapleni nekoliko primeraka, a na tržištu jedna žvaka košta od 100 dinara do pet evra po paketiću. Zavisnost se stieče za samo nekoliko meseci, nakon čega zavisnici obično prelaze na teže oblike droga, najčešće heroin.